Меню
Разработки
Разработки  /  Родной язык и литература  /  Уроки  /  6 класс  /  Открытый урок по родной литературе "Как Алисултан свой долг забрал"

Открытый урок по родной литературе "Как Алисултан свой долг забрал"

Разработка плана открытого урока по даргинской литературе
18.12.2021

Содержимое разработки

Дарсла тема: С.ГIябдуллаев «ГIялисултай секьяйда чебла сасиба?»



Дарсла мурадуни:

1. С.ГIябдуллаевла гIямрула ва творчествола гьуйчил бучIанти тянишбарни;

2. «ГIялисултай секьяйда чебла сасиба?» - хабарла бекI мягIна аргъахъни;

3. Гьарил адамлизир адамдешла къиликъуни диэс гIягIниси биъниличила аргъахъни.;

4. Даргала литературала дурсрачи бучIантала диги адикьни.



Чебаъла ваяхI: С.ГIябдуллаевла жузи, бяхIла газета, словарь, компьютер, проектор, доска.



Дарсла башри.

  1. Орг.момент



-Ассаламу гIялайкум,

Дила даргала къушум.

Дарганти сарра или,

Пахруличил ганз кайцIул.



Закличир урми кьяйда,

БахъбикIаб даргантира.

Илди-ургаб мурталра

ЗайдикIаб дарган мезра.



  1. Дарсла тема ва мурадуни аргъахъни.

А) – Даргала литературала дурсрачир нушани дахъал произвдениеби дучIулра, тянишдирулра писатель-поэтунала гIямрула ва творчествола гьуйчил.

- Наб дигулра гьанбикахъес ца назму, хIушани шуибил класслизиб белчIунси. Ил назмула автор чи саял бурили дигулра.





ДуцIрум.

ДуцIрум дуцIарли сари,

Мер-муса дегъли сари,

Мирхъиван зявдикIули,

ХIунзи дучIули сари.



- Иш авторла у гьанбикахъес нушаб хIисаблира кумекбиру.



Саби – би + й +гиди – и + гIябул – ул + дулгъа – гъа + лавгьа – вгьа + ев.



- Сагид ГIябдуллаев.

- ХIебиалли, нуша ишбархIи гъaйдикIехIе С.ГIябдуллаевличила ва илала хабарличила «ГIялисултай секьяйда чебла сасиба?»



Дарсла мурадуни сари:

1. С.ГIябдуллаевла гIямрула ва творчествола гьуйчил бучIанти тянишбарни;

2. «ГIялисултай секьяйда чебла сасиба?» - хабарла бекI мягIна аргъахъни;

3. Гьарил адамлизир адамдешла къиликъуни диэс гIягIниси биъниличила аргъахъни.;

4. Даргала литературала дурсрачи бучIантала диги адикьни.



  1. Хъули хIянчи ахтардибарни.

- Сагид ГIябдуллаевличила нушани кам-гьамти баянтира далути сари арбякьунси дарслизирад.

- Чи сая Сагид ГIябдуллаев?

- Даргала халаси гIялим, писатель, поэт, тилмаж, учебникунала автор, мугIяллим.

- Мурт ва чинав акIубсири ил?

- 1903-ибил дусла мартла 10-личив Ахъушала районна МухIила шилизив.

- Се бурес дирудая иличила хIушани?

- Сагид ГIябдулаевлизи сунела дудеш НухIкьади ва шила маллани гIяраб мезли гIяхIси багьуди касахъиб.

- СейкIусири илизи илала дудеш, шила кьади?

- Бихес мах ахIен, бахес урчи ахIен, багьуди адамлис гIямрулизиб мурталра гIягIнибиркуси саби.

- Секьяйда бехIбирхьули илала бузерила гьуни?

- С.ГIябдуллаевли сунела бузерила гьуни 1924-ибил дуслизиб санигIятличибад бехIбихьиб.

- Чинав узули калуна ил?

- Сагид узули калун Лавашав мугIяллимли, Лавашала районола заведующийли, Сергокъалала педкомбинатла дарган мезла мугIяллимли.

- Се делкIуна ва дураиба илини?

- Илини дураиб дарган мезла ва литературала программаби, даргала бучIантас учебникуни, литературала хрестоматияби.

- ГIурра илини дураиб 30000 дев кадерхурси урус мезла-дарган мезла словарь.



- Бурая гьари, се манзил саби 1941-1945 ибти дусмала манзил?

- ЧебяхIси ВатIа дургъби дехIдихьибтири.

- Чедибдеш сархибла ишдус чум дус дикили?

- Чедибдеш сархибла ишдус 75 дикили сари.

- Ил ВатIайс къиянси манзил Сагид чина викиба?

- 1941 ибил дуслизив Сагид фашист гъармукабачи къаршили, някълизи ярагъ касили, ВатIан батахъес или дургъбази арякьун.

- Сегъуна пай кабихьиба даргала литературализи Сагид ГIябдуллаевли?

- Дургъбала майдайчив ил, ярагъличилцун ахIенну, душмайчил бугаси кьаламличилра ургъусири. Дургъбала темаличила дахъал произведениеби делкIун.

-Секьяйда иргъулра хIушани «Гъабзани душма гьалаб бекI гIяшхIебурцу.» ибси буралала мягIна?

- Сегъуна хабар бехIбихьибсири нушани илала арбякьунси дарсличиб?

- «ГIялисултай секьяйда чебла сасиба?» - бикIуси хабар.

- Давлачебталара мискинталара ургабси декIардешличила се бурес дигули С.ГIябдуллаевлис?

- Ца илгъуна анцIбукь кабикибсири кьисла уста ГIялисултайчилра. Иличила нушала уршбани чебиахъу сценка.

- Духучанти. «Адамли се кьасбаралра, иличи виур» - бикIули бирар буралализибра. Дархьтив илди дугьби?

- Се анцIбукь сабрира бетаурси? Сен илцад гьалакли илди баягъи 50 къуруш чардарибара Гебекли?



  1. Дарсла темала чебкад хIянчи.

- ГIялисултан Гебекличив дебали ункъли хIериъниличила бурни.

- ГIялисултайчи Гебекла хIеруди барсбиъни.



  1. Учебникличил хIянчи.

А) ГIялисултан урухиъниличила бутIни делчIахъни.

Б) ГIялисултай Гебек урухварнила бутIа белчIахъни.



  1. Дугьбачил хIянчи.

Тапанча – револьвер

ГIегIбергур – засучил

Уюн – (масхара) шутка

Ихтилат – гьибанди (беседа)

Къялкъя – (хъубзарла гIягIниахъала) коса

ГIярза – жалоба

ВягIда – договор

Уктемли – (хамли) гордо.



  1. Кроссворд арзни.

- Гьанна нушани даргала литературала дурсрачиб касибси багьуди тикрарбирехIе.




1.А

т

а

2.Б

а

й


3.Къ


А


а

Т

н

4.И

р

ч

и

н

Р



5.д

и

в

а

6.н

х

А

н

а


у


Й








р










о





в



  1. Ирчи Къазакъла юлдашла у.

  2. Даргала поэзияла дудешла у.

  3. ГIялисултай Гебек урухварес буруси хяла у.

  4. Къумукълантала поэт

  5. Гьалабла замана бархьдеш тIалаббарес башуси мер.

  6. Даргала драматургиялис хьулчи кабихьибси поэт.



  1. Суалтачил дарсла тема кагахъни.

- Чили белкIунсири «ГIялисултай секьяйда чебла сасиба?» - бикIусири хабар? Мурт ва се замана белкIунсири?

- Чи сайри С.ГIябдуллаев?

- Чичила сабри ил хабар?

- Секьяйда чебла сасиба ГIялисултай Гебеклизибад?

- Сегъуна адам сайри ГIялисултан?



  1. Хъули хIянчи бедни.

- «ГIялисултай секьяйда чебла сасиба?» - хабарла бяхI 56-61 делчIес ва чердурес.



  1. Дарсла итог каъни.

- ИшбархIила дарс наб таманбарес дигулра гIергъити дугьбачил: «Адамлис гIяхдеш барес къалабадикIеная, ВатIайс мартили диая, арали калабая!»













МКОУ «Сергокалинская СОШ № 1»

Открытый урок

по родной литературе

в 6 кл.

на тему:

С.ГIябдуллаев «ГIялисултай секьяйда чебла сасиба?»

Провела: учит-ца родного языка и лит-ры

МКОУ «Сергокалинская СОШ № 1»

Магомедова П.Г.





Сергокала, 2020г.



-75%
Курсы повышения квалификации

Занимательное искусствознание: как научить школьников понимать искусство

Продолжительность 72 часа
Документ: Удостоверение о повышении квалификации
4000 руб.
1000 руб.
Подробнее
Скачать разработку
Сохранить у себя:
Открытый урок по родной литературе "Как Алисултан свой долг забрал" (469.54 KB)

Комментарии 0

Чтобы добавить комментарий зарегистрируйтесь или на сайт