Математик тизимлар фанидан тест саволлари
| № | тест топшириғи | тўғри жавоб | муқобил жавоб | муқобил жавоб | муқобил жавоб |
| | Mathсad тизими қайси компания маҳсулоти | *MathSoft, Inc компанияси маҳсулоти | Macsyma, Inc. компанияси маҳсулоти | Wolfram Research компанияси маҳсулоти | MathWorks, Inc. компанияси маҳсулоти |
| | Maple тизими қайси компания маҳсулоти | *Waterloo Maple Software, Inc. компанияси маҳсулоти | MathSoft, Inc компанияси маҳсулоти | Wolfram Research компанияси маҳсулоти | Macsyma, Inc. компанияси маҳсулоти |
| | Mathematica тизими қайси компания маҳсулоти | *Wolfram Research, Inc компанияси маҳсулоти | Waterloo Maple Software, Inc. компанияси маҳсулоти | Wolfram Research компанияси маҳсулоти | Macsyma, Inc. компанияси маҳсулоти |
| | Mathсad тизими яратилган ҳужжатларга дастлаб қандай ном берилади | *Untitled:1 | Document:1 | Books:1 | Книга:1 |
| | Mathсad тизими яратилган ҳужжатлар қандай кенгайтмага эга бўлади | *.mcd ёки .xmcd | .math ёки .m | .doc | .mcad |
| | Mathсad тизимида дастгоҳлар панели қандай қўйилади | *View- Toolbars | Insert- Toolbars | Math- Toolbars | Format- Toolbars |
| | ORIGIN буйруғининг вазифасини аниқланг | * вектор ёки матрица элементлари тартиб рақамининг бошланғич қийматини бериш | вектор ёки матрица элементлари тартиб рақамини нолдан бошлаш учун | вектор ёки матрица элементлари тартиб рақамини бирдан бошлаш учун | вектор ёки матрица элементларини тартиблаш учун |
| | Im(z) | *z комплекс сонининг мавҳум қисми | ихтиёрий функциянинг номи ва аргументи | расм файлини z матрицага ўқиб олиш | z комплекс сонининг ҳақиқий қисми |
| | rkfixed(y,x1,x2,npoints,D) функциясидаги D параметрнинг вазифаси | *нормал шаклдаги ОДТнинг ўнг томони вектори | нормал шаклдаги ОДТ соҳадаги нуқталар сони | ўзгарувчининг қийматлар соҳаси | ОДТ бошланғич шартлар |
| | mod(n,k) | * m сонини k га бўлгандаги қолдиқ | m сонининг k даражаси | m сонини k модул бўйича қўшади | m сонини k га бўлганда бўлинманинг бутун қисми |
| | if(шарт, 1нчи ифода, 2 нчи ифода) функциянинг вазифаси | *агар шарт рост бўлса, 1нчи ифода, акс ҳолда 2нчи ифода бажарилади | агар шарт ёлғон бўлса, 1нчи ифода, акс ҳолда 2нчи ифода бажарилади | агар шарт рост бўлса, 2нчи ифода, акс ҳолда 1нчи ифода бажарилади | агар шарт рост бўлса дастлаб 1 нчи ифода сўнгра 2нчи ифода бажарилади |
| | MathCAD да ҳисоблаш натижаларида вергулдан кейинги хоналарни сони қандай ўзгартириш мумкин | *Format|Result|Number Format | Format|Number Format | Math|Result|Number Format | View|Result|Number Format |
| | MathCAD да | * бирор глобал ўзгарувчига қиймат бериш учун | ўзгарувчига қиймат бериш учун | айниятни кўрсатиш учун | матрицага қиймат бериш учун |
| | MathCAD да combin(m,n) функцияси вазифасини аниқланг. | * m элементдан n тадан олинган комбинациялар сони | m сонининг n даражаси | m ва n сони нисбатининг бутун қисми | m сонини n га бўлгандаги қолдиқ |
| | root(f(x),x,a,b) функцияси вазифасини аниқланг. | * f(x)=0 тенгламанинг [a,b] кесмадаги тақрибий илдизи | f(x) функциянинг [a,b] кесмадаги энг катта қиймати | f(x) функциянинг [a,b] кесмадаги энг кичик қиймати | f(x)=0 тенгламанинг [a,b] кесмадаги ноллари сони |
| | matrix(n,m,fun) функцияси вазифасини аниқланг. | *элементлари ,fun функцияси орқали топиладиган n қатор ва m устундан иборат матрица ҳосил қилиш | fun матрицанинг n қатор, m устун элементи | fun матрицанинг n устун, m қатор элементи | fun матрица энг катта элементи устуни n га , қаторини m ўзгарувчига ўзлаштириш |
| | eigenvals(n) функцияси вазифасини аниқланг. | *n матрицанинг хос сонлари | квадрат n матрицанинг тескариси | квадрат n матрицанинг хос векторлари | квадрат n матрицанинг тескариси |
| | eigenvecs(n) функцияси вазифасини аниқланг. | *n матрицанинг хос векторлари | квадрат n матрицанинг тескариси | квадрат n матрицанинг хос қийматлари | квадрат n матрицанинг тескариси |
| | A:= | * |
|
|
|
| | A:= | * 8 | 7 |
|
|
| | ctrl+2 тугмалар мажмуаси нима учун ишлатилади? | * икки ўзгарувчили функция графигини чизиш учун | Интеграл белгисини қўйиш учун | Лимит белгисини қўйиш учун | Ҳосила амалини қўйиш учун |
| | ctrl+F7 тугмалар мажмуаси нима учун ишлатилади? | * ҳосила олиш амали ‘ ни қўйиш учун |
| Координата ўқларини жойлаштириш | Қутб координаталар системасини жойлаштириш |
| | Math- Automatic colculation бўлими қандай мақсадда танланади | * ҳисоблашларни автоматик тарзда бажариш учун | Ҳисоблашларни F9 тугмаси босилгандан сўнг бажаришни | Ҳисоблашларни оптималлаштириш учун | Ҳисоблаш аниқлигини ошириш учун |
| | Window- Tile Horizontal бўлими қандай мақсадда танланади | * бир неча ойналарни горизонтал равишда жойлаштириш | Горизонтал бўйича матнни текислаш | Формулаларни горизонтал бўйича текислаш | Бўлимни танлаш кетма-кетлиги нотўғри |
| |
| *function |
|
| Хатоликни кўрсатади |
| | Given Find сўзлар қачон ишлатилади | * чизиқли ва чизиқсиз тенгламалар системасини ечишда | Оддий дифференциал тенгламаларни ечишда | Функция максимум ва минимумларини топишда | Хусусий ҳосилали дифференциал тенгламани ечишда |
| | x:=1,2.3..4.3 x нинг қийматларини топинг | * |
|
|
|
| |
| * дастурлаш элементларида қиймат бериш | қиймат беришни | хато ёзув | ҳеч қандай амал бажарилмайди |
| | polyroots(v) функцияси вазифасини аниқланг | * кўпҳад илдизларини топиш | кўпҳадни кўпайтувчиларга ажратиш | кўпҳадни чизиқли кўпайтувчиларга ажратиш | кўпҳадни ҳосиласини топиш |
| | 58 factor | * | 2, 29 | 2+3+5+7+11+13+17 | 29+29 |
| | READPRN("file") буйруғининг вазифасини аниқланг | *матнли файлни матрицага ўқиш | натижани файлга ёзиш | файлни печатга чиқариш | Натижани файлдан ўқиш |
| | sin(x) series,x=0,7 буйруқ нимани англатади. | * синус функцияни x=0 нуқта атрофида x нинг 7 даражасигача Тейлор қаторига ёйишни | синус функцияни x=0 нуқтадаги қийматини вергулдан кейин 7 хона аниқлигида ҳисобланг | синуснинг 7 тартибли ҳосиласини x=0 нуқтадаги қийматини топинг | Синусни x=0,7 нуқтадаги қийматларини кетма-кет ёзиш |
| | Ифодани соддалаштириш буйруғини кўрсатинг | *simplify | factor | expand | Series |
| | e float, 40 натижани кўрсатинг | * e сонини 40 та рақамни чиқаради | e сонини 41 та рақамни чиқаради | e сонини вергулдан сўнг 39 рақам билан ҳисоблайди | e сонини вергулдан сўнг 40 рақам билан чиқаради |
| | csort(A,j) функциянинг вазифасини аниқланг | * A матрицанинг j нчи устунини ўсиш тартибида тартиблайди | A матрицанинг j нчи устунини камайиш тартибида тартиблайди | A матрицанинг j нчи сатрини ўсиш тартибида тартиблайди | A матрицанинг j нчи сатрини камайиш тартибида тартиблайди |
| | ! тугмасининг вазифасини аниқланг | *жорий ифоданинг қийматини ҳисоблаш | Фактариални ҳисоблаш | Ундов белгиси | Кўпайтмани ҳисоблаш |
| | !!! тугмасиниг вазифасини | *ишчи ҳужжатдаги барча ифодаларни ҳисоблаш | Фоизларни ҳисоблаш | Икки марта факториални ҳисоблаш | Комбинацияни ҳисоблаш |
| | Ифодани навбатдаги қаторда ҳам давом эттириш учун қайси тугма босилади | *Shift+Enter | Enter | Tab | Alt+Enter |
| | evalf(ифода) функциясининг вазифаси | *натижани ўнли каср кўринишида олиш | Ифоданинг қийматини топиш | Ифодани соддалаштириш | Ифодани матнга алмаштириш |
| | sum(k^2,k=1..10); ифоданинг натижаси | *1 дан 10 гача бўлган сонлар квадратларининг йиғиндиси, сон |
|
|
|
| | Sum(k^2,k=1..10); ифоданинг натижаси | * | 1 дан 10 гача бўлган сонлар квадратларининг йиғиндиси, сон |
|
|
| | whattype(ифода) функциянинг вазифаси | *ифоданинг типи | Ифоданинг қиймати | Ифоданинг ишораси | Ифодани матнга алмаштириш |
| | whattype(1/23) | * fraction | Integer | False | Set |
| | {1, 2, 3, 4} intersect {3, 4, 5, 6}; натижани кўрсатинг | * {3,4} | {1,2,5,6} | {1,2,3,4,5,6} | {6} |
| | P:={seq(a[i],i=1..5)}; 2натижани кўрсатинг | *P:={ | P:={ | P:={a1,a2,a3,a4,a5} | P:={1,2,3,4,5 } |
| | P:={seq(a[i],i=1..2)}; P:={op(P),a[3]}; | * P:={ | P:={ | P:={ | P:={ |
| | L:=[sin, cos, tan]; D(L); натижани ҳисобланг | *[cos,-sin,1+ | 3 | 2 | 11 |
| | map(diff,C,x); функция вазифаси нимадан иборат? | * С матрица элементларидан x бўйича ҳосила олади | С матрицага x матрицани қўшади | С матрица элементларини x матрица элементларига бўлади | С матрицага x матрицани қўпайтиради |
| | ifactor() функцияси | *сонни туб кўпайтувчиларга ажратади | Ифодани соддалаштиради | Кўпайтувчиларга ажратади | Натурал бўлувчилар сонини топади |
| | convert( 1.23456, fraction ); натижани аниқланг | * | 1.235 | 1.2 | 1.2346 |
| | coeff(2*x^2 + 3*y^3 - 5,x,0); | * |
|
|
|
| | coeff(2*x^2 + 3*y^3 - 5,x,1); | * |
|
|
|
| | intparts(Int(x*cos(x),x),x); натижани аниқланг. | * |
|
|
|
| | Tripleint((r^2*sin(f),r=0..4*cos(f),f=0..Pi/4, t=0..Pi/2)); натижани аниқланг | * |
| 0 |
|
| | leftbox, middlebox ва rightbox буйруқларининг вазифасини аниқланг. | *интегрални чап, марказий ва ўнг тўртбурчаклар усулидан фойдаланиб тақрибий ҳисоблаш | чап, марказий ва ўнг айирмали ҳосилани ҳисоблаш | чап, марказий ва ўнг ҳосилани ҳисоблаш | чап, марказий ва ўнг лимитни ҳисоблаш |
| | showtangent(x^2+5, x = 5); натижани аниқланг | * |
|
|
|
| | plot(sin(x),x=0..2*Pi,style=POINT); натижани кўрсатинг | * sin(x) функциянинг 0 дан | sin(x) функциянинг 0 дан | sin(x) функциянинг 0 дан | sin(x) функциянинг 0 дан |
| | Ошкормас функция графигини чизиш буйруғини кўрсатинг | * implicitplot | Plot | Plots | Pointplot |
| | dsolve(ODE, y(x), [параметрлар]) функциянинг вазифаси ва параметрларнинг қийматини аниқланг | *ОДТ ечилади ва y(x) топилади. Шунингдек [параметрлар] ўрнида бошланғич шартлар, type = series ёки type = numeric бўлиши мумкин. | ОДТ ечилади | ОДТ сонли ечилади | ОДТ ечилади ва y(x) топилади. Шунингдек [параметрлар] ўрнида type = series бўлиши мумкин. |
| | Maple да формулаларга ҳаволалар қандай қўйилади? | * Ctrl+L | Ctrl+M | Ctrl+L+M | Shift+L |
| | Maple да изоҳ қандай ёзилади | * # белгисидан сўнг | ? белгисидан сўнг | ! белгисидан сўнг | % белгисидан сўнг |
| | Чизиқли тенгламаларни аналитик ечиш учун қуйидагиларнинг қайси бири ишлатилади: dsolve, solve, fsolve, rsolve | *solve | dsolve | fsolve | rsolve |
| | Чизиқсиз тенгламаларни тақрибий ечиш учун қуйидагиларнинг қайси бири ишлатилади: dsolve, solve, fsolve, rsolve | *dsolve | solve | fsolve | rsolve |
| | рекуррент тенгламаларни ечиш учун қуйидагиларнинг қайси бири ишлатилади: dsolve, solve, fsolve, rsolve | *rsolve | dsolve | fsolve | solve |
| | Оддий дифференциал тенгламаларни ечиш учун қуйидагиларнинг қайси бири ишлатилади: dsolve, solve, fsolve, rsolve | *dsolve | solve | fsolve | rsolve |
| | diff(x^3*y^2,x,y);
| * |
|
|
|
| | piecewice буйруғи қачон ишлатилади | *Бўлакли функцияларни киритишда | Ошкормас функцияларни киритишда | Узлуксиз функцияларни киритишда | Ошкор, силлиқ функцияларни киритишда |
| | listplot3d қачон ишлатилади | *нуқталари рўйхат билан берилган ҳолатда 3 ўлчовли графикни чизиш учун | 3 ўлчовли график чизиш учун | Гистограммали 3 ўлчовли график чизиш учун | Ошкормас 3 ўлчовли функция графигини чизиш учун |
| | implicitplot3 функцияси вазифасини аниқланг. | *ошкормас 3 ўчовли график чизиш учун | нуқталари рўйхат билан берилган ҳолатда 3 ўлчовли графикни чизиш учун | 3 ўлчовли график чизиш учун | гистограммали 3 ўлчовли график чизиш учун |
| | polygonplot3 функцияси вазифасини аниқланг. | *учлари рўйхати берилган кўпбурчакни чизиш учун | нуқталари рўйхат билан берилган ҳолатда 3 ўлчовли графикни чизиш учун | 3 ўлчовли график чизиш учун | гистограммали 3 ўлчовли график чизиш учун |
| | with(numtheory); қандай вазифани бажаради | *сонлар назарияси масалаларини ечишга мўлжалланган ички функцияларга пакетига муражаат қилиш | Соннинг бутун қисмини топади | Пифагор сонларини ҳисоблайди | Даврий сонларни оддий касрга айлантиради |
| | mul(x-i,i=0..4); натижани аниқланг. | *x(x-1)(x-2)(x-3)(x-4) | x+(x-1)+(x-2)+(x-3)+(x-4) | x-(x-1)-(x-2)-(x-3)-(x-4) |
|
| | diff(f(x),x$4); натижани аниқланг. | *f(x) функциядан 4 тартибли x бўйича ҳосила | f(x) функциянинг 4 даражаси | f(x) нинг x=4 даги киймати | f(x) ҳосиласининг x=4 даги қиймати |
| | A./B натижани аниқланг. | *A матрицани B матрицага мос элементларини бўлади. | A матрицадан B матрицани айиради. | A матрицага B матрицани қўшади. | A матрицани B матрицага мос элементларинкўпайтиради |
| | A.\B натижани аниқланг. | *B матрицани A матрицага мос элементларини бўлади. | B матрицадан A матрицани айиради. | B матрицага A матрицани қўшади. | B матрицани A матрицага мос элементларинкўпайтиради |
| | A\B; натижани аниқланг | *AX=B матрицавий тенгламани ечим топилади | A матрицадан B матрицани айиради. | A матрицага B матрицани қўшади. | A матрицани B матрицага мос элементларинкўпайтиради |
| | A(12:15); натижани аниқланг | *А матрицанинг 12 устунидан бошлаб,15 устун элементлари | А матрицанинг 12 қатор, 15 устун элементи | А матрицанинг 15 қатор, 12 устун элементи | А матрицанинг 12 қатордан 15та элементи |
| | setdiff(X,Y); натижани аниқланг. | *X тўпламнинг Y тўпламга тегишли бўлмаган элементлари | X тўплам ва Y тўпламнинг бирлашмаси | Y тўпламнинг X тўпламга тегишли бўлмаган элементлари | X ва Y тўпламларнинг умумий элементлари |
| | a=[1,2,3,6]; b=[1,3,7]; union(a,b) | *ans=1 2 3 6 7 | ans=2 6 | ans=1 6 21 | 1 2 3 6 7 |
| | zeros(n) | *ноллардан иборат бир ўлчовли n та элементдан иборат матрица | n х n квадрат матрица | n х n ўлчовли элементлари ноллардан иборат матрица | n та элементдан иборат матрица |
| | ones(m,n) | *1лардан иборат m х n ўлчовли матрица | m х n ўлчовли бирлик матрица | m х n ўлчовли матрица | m х n ўлчовли матрицанинг биринчи даражаси |
| | A=magic(3) натижани аниқланг. | *A= | A матрицанинг 3 даражаси | A= | A= |
| | MatLab да буйруқлар ойнасини тозалаш | *clr | restart | new | Ans |
| | A.^B | *A матрица мос элементларининг B матрица мос элементлари бўйича даражага кўтариш | A матрицанинг B нчи даражаси | A ва B матрицаларнинг айримаси | B ва А матрицаларнинг айримаси |
| | М-сценарий нима? | *бу буйруқлар, изоҳлар ёзилган ва ишчи ойнадаги қийматлардан фойдаланувчи буйруқлардан иборат файл. | буйруқлар мажмуаси | МatLab тизими буйруғи | Изохлар тўплами. |
| | MatLab тизими қайси компания маҳсулоти | *Math Works, Inc компанияси маҳсулоти | Waterloo Maple Software, Inc. компанияси маҳсулоти | Wolfram Research компанияси маҳсулоти | Macsyma, Inc. компанияси маҳсулоти |
| | MatLab тизимида изоҳ қандай қўйилади | *% белгисидан кейин ёзилади | # белгисидан кейин ёзилади | “” ичида ёзилади | ! белгисидан кейин ёзилади |
| | whos a b буйруқ қандай мақсадда ишлатилади | *a ва b ўзгарувчиларнинг типи, хотирадаги байтлар сони, ўлчами ҳақидаги маълумотлар экранга чиқарилади | a ва b ўзгарувчиларнинг типи | a ва b ўзгарувчининг қийматлари | a ва bўзгарувчилар қийматларини тозалаш. |
| | sqrt(-1); натижани аниқланг | * ans=0+1.0000i | Хато деб чиқаради | ans=0 | ans=-1 |
| | b=ones(2,3,2);b(1,1,1)=8; b(:,:,1)=? | * |
|
|
|
| | A=[1,-2,3,-1;2,3,-4,4;1,-2,-2,1;1,-3,7,6]; B=[6;-7;9;-7]; A\b=? | * | [2,-1,0,-2] | [1/6; 2/7;1/3;1/7] | [1/6;3/7;7/9;-6/7] |
| | sort([1,2,3,4]); | *ans= 1 2 3 4 | ans= 4 3 2 1 | ans= | ans= |
| | x=-pi:0.2:pi; y=sin(x);plot(x,y) | *[- | [- | [- | [- |
| | pascal(3) ans=? | * |
|
|
|
| | bar([1,2,3,4)] | * гистограмма чизилади | [2 4] | [1 3] | [4 3 2 1] |
| | pie([1,3,5,1)] ans=? | * ушбу нисбатда доиравий диаграмм чизилади | Гистограмма чизилади | [1 1 3 5] | [5 3 1 1] |
| | clock 2.0130 0.0090 0.0280 0.0210 0.0570 ушбу сонлар нимани англатади | *жорий ҳолатдаги йил, ой, сана, соат, минут | Сонларни камайиш тартибида тартиблаш | Сонларни ўнли каср кўринишда ёзиш | Ўзгарувчининг олдиндан берилган бирор қиймати |
| | date | *жорий сана | Ўзгарувчининг қиймати | Ўзгарувчининг номи | Ҳеч қандай маънони англатмайди |
| | ans қандай ўзгарувчи? | * ўзлаштириш белгисисиз охирги амалнинг натижаси | Ўзгарувчининг номи | Чексиз | Аниқлилик даражаси |
| | NaN қандай ўзгарувчи? | *Ноаниқ натижа нол бўлинган нол ёки чексиз бўлинган чексизда ҳосил бўлади(Not a Number) | Натижа чексизга тенг | Машина чексизи | Чексиз кичик сон |
| | MatLab да матрица хос сонини топиш функцияси | *eig(A) | Eigenvales(A) | Eigenvec(A) | Sobstbenchis(A) |
| | MatLab да интегрални ҳисоблаш функцияси | *quad(f,a,b) | Int(f,a,b) | Integ(f,a,b) | In(f,a,b) |
| | Maple тизимида стереометрия масалаларини ечиш учун қандай пакет юклатилиши лозим? | *geom3d | geometry | projgeom | Stereom |
| | factor(x^3+4*x^2-5); натижани аниқланг | * | 1 4 0 5 | 1, | 3 |
| | solve(x^3+4*x^2-5); натижани аниқланг. | * 1, |
| 1,4,0,5 | 3 |
| | Maple да Ctrl+L тугмалар нима мақсадда ишлатилади? | * бирор формулага ҳавола қўйиш учун | Бир саҳифа пастга | Бир саҳифа юқорига | Бир қатор пастга |
| | Maple да Tools-Tutors бўлими вазифасини аниқланг. | *фойдаланувчига баъзи математик масалаларнинг ечилишини батафсил кўрсатиш | Дастгоҳлар панелини яшириш | Дастгоҳлар панелига бирор амал тугмасии қўйиш | Буйруқ ҳақида маълумот бериш |
| | Maple да Insert-Spreadsheet бўлими вазифасини аниқланг | *ҳужжатга жадвални ўрнатиб, унинг катакчаларига математик ифода ва турли маълумотларни ёзиш учун | Ҳужжатга расм ўрнатиш учун | Ҳужжатга гиперҳавола қўйиш учун | Ҳужжатга матнни жойлаштириш учун |
| | Untitled сўзи математик тизимларда нима учун ишлатилади? | *MathCad ва Maple да янги яратилган ҳужжатнинг дастлабки номи | Ўзгарувчининг номи | Соннинг энг катта бўлувчиси | Бўлувчилар сони |
| | Maple да яратилган файл кенгайтмасини аниқланг | *.mw | .mcd | .xmsd | .m |
| | int(1/x^3,x=-1..2); натижани аниқланг. | *undefined |
| 8 | 0.375 |
| | evalf(Int(f,x=a..b,…); қандай вазифани бажаради. | *аниқ интегрални тақрибий ҳисоблайди | Аниқ интегрални математик ифодасини ёзади | Аниқ интеграл қийматини ҳисоблайди | Функциянинг бутун қийматларини топади |
| | Tools-Tutors-Calculus-SingleVariables-Limit.. нима мақсадда ишлатилади. | *функция лимитини ҳисоблашни қадамба-қадам бажариш учун ишлатилади | Функция лимитини ҳисоблаш учун | Функциянинг нуқтадаги чап лимитини ҳисоблаш учун | Ўнг лимитни ҳисоблаш учун |
| | Add Line буйруғи вазифасини аниқланг. | *дастурда янги қатор қўшиш учун | Навбатдаги қаторга ўтиш учун | Навбатдаги функцияни графикка жойлаштириш учун | Касрнинг сурат ёки махражига ўтиш учун |
| | break операторининг вазифасини аниқланг. | *дастурда цикл ичидан фавқулодда ҳолатларда чиқиш учун | Нолга бўлишга тўғри келганда | Чексиз катта сон ҳосил бўлганда | Масаланинг ечими топилмаганда |
| | MathCAD тизимида ички функцияларf(x) элементи қайси дастгоҳлар панелида жойлашган. | *стандарт | Форматлаш | Математика | Асосий меню |
| | A:= бўлса | * |
|
| -5 |
| |
буйруқ вазифасини аниқланг | * |
| Файлдаги маълумотни MatCAD ойнасига чиқариш | Ушбу адресдаги файл очилади |
| | FRAME ўзгарувчисининг дастлабки қийматини аниқланг. | *0 дан 9 гача | 0 га тенг | 9 га тенг | 5 га тенг. |
| | Стандарт панелидаги [=] ёзувли тугмаси ва F9 функционал тугмалари вазифасини аниқланг. | * ҳар икки тугма ҳам ҳисоблаш буйруғи бўлиб хизмат қилади | = белгисини қўйиш учун, F9 справочникни очиш учун | = белгиси ҳисоблаш, F9 навбатдаги саҳифага ўтиш учун | Ҳар икки тугма навбатдаги ойнага ўтиш учун ишлатилади. |


белгиси нима учун ишлатилади?
submatrix(A,1,1,1,2) =? тўғри жавобни кўрсатинг.
натижани кўрсатинг
ифода нимани англатади
?
«Ikkinchi darajali bo'laklar» mavzusida taqdimot (39.59 KB)

